Lab. izvor napajanja
Moderators: pedja089, stojke369, [eDo], trax
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
Htedoh da kazem da u vecini laboratorija ili servisa regulacija izuzetno retko treba.
Kombinovanjem fiksnih izlaza iz ATX napajanja moze se dobiti nekoliko najpotrebnijih napona.
Istina je da nijedan nije ispod 3.3V i preko 24V.
Ako pomenuti blok posmatramo kao izvor nesimetricnog napona, dobija se:
+12+12=+24
+12+5=+17
+12+3.3=+15.3
+12
+5+5=+10
+5+3.3=+8.3
+5
+3.3
Simetricno:
+/-3.3V
+/-5V
+/-12V
Malo li je ? I sve to za cenu 2 napajanja (20eur).
A ako nekome bas treba regulacija, neka pronadje .pdf za tl494 (ka7500) i neka otvori napajanje i stavi potenciometar na Vref.
Ako se uzmu u obzir i -5 i -12V (uz ogranicenje male struje) moze se dobiti jos napona.
...mislite o tome...
Kombinovanjem fiksnih izlaza iz ATX napajanja moze se dobiti nekoliko najpotrebnijih napona.
Istina je da nijedan nije ispod 3.3V i preko 24V.
Ako pomenuti blok posmatramo kao izvor nesimetricnog napona, dobija se:
+12+12=+24
+12+5=+17
+12+3.3=+15.3
+12
+5+5=+10
+5+3.3=+8.3
+5
+3.3
Simetricno:
+/-3.3V
+/-5V
+/-12V
Malo li je ? I sve to za cenu 2 napajanja (20eur).
A ako nekome bas treba regulacija, neka pronadje .pdf za tl494 (ka7500) i neka otvori napajanje i stavi potenciometar na Vref.
Ako se uzmu u obzir i -5 i -12V (uz ogranicenje male struje) moze se dobiti jos napona.
...mislite o tome...
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
Da dodam da se moze + jednog vezati na + drugog pa se dobija razlika:
12-3.3=8.7V
12-5=7V
5-3.3=1.7V
Ovo je bila dopuna spiska, pa da rezimiramo:
1.7;3.3;5;7;8.3;8.7;10;12;15.3;17;24; plus simetricni naponi.
Ni jedan od nabrojanih napona nije slabiji od 8A.
"laboratorijski izvori" o kojima se ovde prica su ostali u proslom veku. Slava im.
12-3.3=8.7V
12-5=7V
5-3.3=1.7V
Ovo je bila dopuna spiska, pa da rezimiramo:
1.7;3.3;5;7;8.3;8.7;10;12;15.3;17;24; plus simetricni naponi.
Ni jedan od nabrojanih napona nije slabiji od 8A.
"laboratorijski izvori" o kojima se ovde prica su ostali u proslom veku. Slava im.
-
Feko
- Stariji član
- Posts: 4394
- Joined: 23-07-2008, 06:18
- Location: Hrvatska, Slavonija, Selo moje malo...
A šta je sa regulacijom struje 
I to je jako bitna stavka u laboratorijskim ispravljačima... a da ne govorim
kako će se ponašati tj dal će raditi nakon par godina kada im se elektroliti rasuše (mislim na ATX napajanja).
Svi ovi tvoji navodi su OK ako nekom stvarno treba toliko puno ampera,
no za radionicu je klasični laboratorijski ispravljač sa transformatorom i regulacijom struje i napona i dalje nezamjenjiv
I to je jako bitna stavka u laboratorijskim ispravljačima... a da ne govorim
kako će se ponašati tj dal će raditi nakon par godina kada im se elektroliti rasuše (mislim na ATX napajanja).
Svi ovi tvoji navodi su OK ako nekom stvarno treba toliko puno ampera,
no za radionicu je klasični laboratorijski ispravljač sa transformatorom i regulacijom struje i napona i dalje nezamjenjiv
-
Feko
- Stariji član
- Posts: 4394
- Joined: 23-07-2008, 06:18
- Location: Hrvatska, Slavonija, Selo moje malo...
...nemam ništa protiv ATX napajanja no dobra su i dobro im radi zaštita dok rade...a to može biti par mjeseci ili koja godina! Vjerujte mi na 12 računala u firmi, barem 3 godišnje odu u k****
Sjetite se kako su prije televizori radili po 15 godina bez kvarova, i otkada su
krenuli krajem '80 ti choper iliti switch ispravljači u njima postali su samo lagani
i jeftini no 90% kvarova je u ispravljačima tj u rasušenim elektrolitima.
Ako izdrže 4-5 godina to je super.
I sve je to OK za potrošačku elektroniku no LABORATORIJSKI ISPRAVLJAČ
ne spada u potrošačku elektroniku!
Sjetite se kako su prije televizori radili po 15 godina bez kvarova, i otkada su
krenuli krajem '80 ti choper iliti switch ispravljači u njima postali su samo lagani
i jeftini no 90% kvarova je u ispravljačima tj u rasušenim elektrolitima.
Ako izdrže 4-5 godina to je super.
I sve je to OK za potrošačku elektroniku no LABORATORIJSKI ISPRAVLJAČ
ne spada u potrošačku elektroniku!
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
Stvarno je nenormalno uloziti 10-20eur u laboratorijski ispravljac i kada posle 4-5godina rikne pitati se : STA MU BI?
Napajanja se menjaju na godinu dana. Ko postuje ovo pravilo nema problema.
ATX Napajanja su potrosna roba i treba ih baciti pre nego sto crknu.
Strujne regulacije NEMA, ali ima strujne zastite, odnosno zastite od kratkog spoja.
Kome bas treba strujna regulacija dodace jedan LM317 i jedan potenciometar.
Da si dao primedbu na RF sum, pa da pricamo, ovako nemas argumenata.
Napajanja se menjaju na godinu dana. Ko postuje ovo pravilo nema problema.
ATX Napajanja su potrosna roba i treba ih baciti pre nego sto crknu.
Strujne regulacije NEMA, ali ima strujne zastite, odnosno zastite od kratkog spoja.
Kome bas treba strujna regulacija dodace jedan LM317 i jedan potenciometar.
Da si dao primedbu na RF sum, pa da pricamo, ovako nemas argumenata.
-
Shenda
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
OK, onda ces da platis.
Platice jos neka laboratorija kojoj treba linearno podesavanje.
Ja sam pricao o preostalih 99% laboratorija/servisa kojima je nabrojanih 11 razlicitih stabilnih napona sasvim dovoljno.
A stvarno nije problem dodati jedan troterminalac na izlaz i imati jedan linearno regulisani izlaz. Taj dodatak ne kosta ni celih 5e.
Ideja je da se izbegne skup, kabast, zujav, vruc nepouzdan trafo i preskupe "tegle" milifarada (i aluminijumski preskupi hladnjaci i cela liskun-nauka) i da se sa tricavih 20e+kutija ozbiljno zavrsi ozbiljan posao.
Kupovinom 2 (dva) unimera po 5 eur (i ugradnjom u kutiju tako da samo displeji budu vidljivi), imacete pregled desavanja na izlazu. Struja/napon.
E, to ova "govna iz 21 veka" mogu...
Platice jos neka laboratorija kojoj treba linearno podesavanje.
Ja sam pricao o preostalih 99% laboratorija/servisa kojima je nabrojanih 11 razlicitih stabilnih napona sasvim dovoljno.
A stvarno nije problem dodati jedan troterminalac na izlaz i imati jedan linearno regulisani izlaz. Taj dodatak ne kosta ni celih 5e.
Ideja je da se izbegne skup, kabast, zujav, vruc nepouzdan trafo i preskupe "tegle" milifarada (i aluminijumski preskupi hladnjaci i cela liskun-nauka) i da se sa tricavih 20e+kutija ozbiljno zavrsi ozbiljan posao.
Kupovinom 2 (dva) unimera po 5 eur (i ugradnjom u kutiju tako da samo displeji budu vidljivi), imacete pregled desavanja na izlazu. Struja/napon.
E, to ova "govna iz 21 veka" mogu...
Pa mozes i sa ATX napajanjem napraviti regulaciju napona...Shenda wrote: Ja hoču da imam kontinuiranu promjenu napona od 0 do 35V
Ja koristim jedno ATX napajanje sa regulacijom napona od 5,5V do oko 23V (na liniji 12V) i 1,3V-10,5V (na liniji 5V)
Licno sam za ATX jer za su za istu snagu, jeftinija nego klasicna rjesenja...
...kada posisaš sva vesla, tada Nikola si Tesla, s pravom mozes reci da je struja tvoja...
http://www.pik.ba/profil/pejky/
http://www.pik.ba/profil/pejky/
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
-
Shenda
E moji dečki...
U garaži imam jedno pedesetak ATX-a... Čekaju rasturanje i kupe prašinu... (dokaz kvalitete i izdržljivosti
).
Imam i 4 - 5 različitih izvora napajanja (home-made ) koje koristim prilikom ispitivanja (jedno sam prikazao i ovdje pod "Gotovi projekti"), a jedno je gotovo stalno uključeno jer njime napajam lemilicu... Jedno napajanje ima i kombinaciju sa PWM, za bušilicu i sitne precizne radove, uključuje se pedalom, kao zubarska bušilica... I tako godinama...
A malac meni priča o skupom, zujavom... trafou, a ne vidi i ne čuje ventilator na ATX-u... Pa kupovina unimera... Ja ga napravim za popodne I to kad mi se ne radi
Sjedni ti lijepo na svoju metlu, čvrsto se drži i napravi par krugova oko Petlovog brda (u žargonu - Kokošinjac)...
Uglavnom, nije ovo jedini forum na kom se provaljuješ... A "troterminalci", kako ih ti zoveš, jako su ti prirasli srcu... Iako, i oni su ostali u "prošlom veku", valjda si čuo za LDO-s...
U svakom slučaju - ti si u pravu
U garaži imam jedno pedesetak ATX-a... Čekaju rasturanje i kupe prašinu... (dokaz kvalitete i izdržljivosti
).Imam i 4 - 5 različitih izvora napajanja (home-made
) koje koristim prilikom ispitivanja (jedno sam prikazao i ovdje pod "Gotovi projekti"), a jedno je gotovo stalno uključeno jer njime napajam lemilicu... Jedno napajanje ima i kombinaciju sa PWM, za bušilicu i sitne precizne radove, uključuje se pedalom, kao zubarska bušilica... I tako godinama...A malac meni priča o skupom, zujavom... trafou, a ne vidi i ne čuje ventilator na ATX-u... Pa kupovina unimera... Ja ga napravim za popodne
I to kad mi se ne radi Sjedni ti lijepo na svoju metlu, čvrsto se drži i napravi par krugova oko Petlovog brda (u žargonu - Kokošinjac)... Uglavnom, nije ovo jedini forum na kom se provaljuješ...
A "troterminalci", kako ih ti zoveš, jako su ti prirasli srcu... Iako, i oni su ostali u "prošlom veku", valjda si čuo za LDO-s...U svakom slučaju - ti si u pravu
Last edited by Shenda on 13-10-2008, 01:31, edited 1 time in total.
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
Malac i metla ovde nisu tema. Tema je laboratorijski izvor.
Last edited by hari poter on 13-10-2008, 01:47, edited 1 time in total.
-
Feko
- Stariji član
- Posts: 4394
- Joined: 23-07-2008, 06:18
- Location: Hrvatska, Slavonija, Selo moje malo...
Ne vrijedi se raspravljati, evo primjera koji se upravo pojavio, takvo nešto ili
slično treba svaki elektroničar, a ATX napajanja mogu biti samo privremeno
rješenje dok ne skupi lovu za dijelove ovakvog ili sličnog ispravljača!
http://www.elektronika.ba/forum/viewtop ... 6028#46028
slično treba svaki elektroničar, a ATX napajanja mogu biti samo privremeno
rješenje dok ne skupi lovu za dijelove ovakvog ili sličnog ispravljača!
http://www.elektronika.ba/forum/viewtop ... 6028#46028
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
Evo jedne ukradene seme
Ni po babu ni po stricevima.
Nije analogni ispravljac nego klasican switching regulator.
Ima fino podesavanje napona, pri cemu je struja ogranicena stalnim otpornicima.
Sema je dovoljno jednostavna i za pocetnike, i zahvalna za gradnju jer zbog jednostavnosti malo sta moze krenuti naopako.
http://elektronika.5forum.info/neprover ... jac-t5.htm
Potenciometar je linearni, a mozda bi bilo bolje staviti multiturn, za fino podesavanje.
Nije analogni ispravljac nego klasican switching regulator.
Ima fino podesavanje napona, pri cemu je struja ogranicena stalnim otpornicima.
Sema je dovoljno jednostavna i za pocetnike, i zahvalna za gradnju jer zbog jednostavnosti malo sta moze krenuti naopako.
http://elektronika.5forum.info/neprover ... jac-t5.htm
Potenciometar je linearni, a mozda bi bilo bolje staviti multiturn, za fino podesavanje.
-
Shenda
-
hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
"Ti definitivno nemaš pojma...
Gdje ti tu vidiš svičer??? Pa nije sve što ima prigušnicu odmah svičer, ono je klasičan linearni ispravljač sa serijskim tranzistorom!"
Pogledaj malo povratnu spregu i brzu diodu pre prigusnice... lici na pedesetak kiloherca...
LM317 ovde radi kao oscilator, komparator i izvor referentnog napona.
To se u mom selu kaze svičer.
Gdje ti tu vidiš svičer??? Pa nije sve što ima prigušnicu odmah svičer, ono je klasičan linearni ispravljač sa serijskim tranzistorom!"
Pogledaj malo povratnu spregu i brzu diodu pre prigusnice... lici na pedesetak kiloherca...
LM317 ovde radi kao oscilator, komparator i izvor referentnog napona.
To se u mom selu kaze svičer.
